Опет то, мало друкчије (Из Црне горе) 0001    Вино пије Ограшић сердару 0002    Са даиџом старцем Кариманом 0003    Насред Бишћа града бијелога; 0004    А пошто се напојише вина, 0005    Онда рече Ограшић сердару: 0006    „Мој даиџа, стари Каримане! 0007    „Што те питам, да ми право кажеш: 0008    „Што ни бјеху бољи наши стари, 0009    „Што им боље пролазаху ствари, 0010    „И боље их паше миловаху, 0011    „И везири боље дариваху, 0012    „И од чове ћурке пригртаху?” 0013    Но да рече Каримане стари: 0014    „Мој сестрићу, Ограшеновићу! 0015    „Што ме питаш, право да ти кажем: 0016    „Што ни бјеху бољи наши стари, 0017    „Они јесу чете четовали, 0018    „За коње се н’јесу заклањали, 0019    „Ни од коњах метериз градили, 0020    „Но су они чинили урише 0021    „Све са сабљом и десницом руком, 0022    „Из каура робље изводили, 0023    „Из каура износили главе, 0024    „Па пашама главе поклањали, 0025    „А везире робљем даривали; 0026    „Са тога их паше миловаху, 0027    „И везири даром дариваху.” 0028    Тада рече Ограшић сердару: 0029    „Мој даиџа, стари Каримане! 0030    „Да би мене не родила мајка 0031    „Ни мушкијем опасала пасом, 0032    „Ни јуначким довикала гласом, 0033    „Но кобила, која ђога мога, 0034    „Ако чудо неко не учиним; 0035    „Ја сам чуо, ђе говоре љуђи: 0036    „Диклић Јањо чардак направио 0037    „На саставак Саве и Кораве 0038    „Без фермана цара честитога, 0039    „Без тестира са Босне везира; 0040    „Ту је чудне дворе начинио 0041    „На шездесет и седам диреках; 0042    „Ту је врга’ шездесет пандурах, 0043    „А пред њима Крајинића Рада, 0044    „Да управља и заповиједа, 0045    „Ја ћу силну војску покупити, 0046    „Зваћу неке Турске поглавице: 0047    „Саврх Бишћа Османбеговића; 0048    „Сасред Бишћа Попрженовића; 0049    „Садно Бишћа Огојеновића; 0050    „Испријека Гологлавовића; 0051    „Од Новога града бијелога 0052    „Два Бумбића и два Бадњевића 0053    „И четири Хазнадаровића; 0054    „Бурин-бега од Јасеновога; 0055    „Од Фалема малога диздара, 0056    „Мали пораст, плећих широкијех, 0057    „Из бојна се седла не виђаше, 0058    „Ваљатно је, Бог да га убије! 0059    „Од Удбиње Хрњавину Муја 0060    „И његова лудога Алила; 0061    „Од Орашца будалину Тала; 0062    „Од Кладуше старца Ћејфан-агу, 0063    „Сиједа му и брада и глава, 0064    „И он носи пушку шеишану, 0065    „По ње му је крвју заливено, 0066    „А од по ње вуком зашивено, 0067    „А на њу је од међеда глава, 0068    „А каква је власи је узели! 0069    „Јаше стари суру бедевију, 0070    „Какова је, изјели је вуци! 0071    „Покривена суром међедубин, 0072    „Те ћу силну војску покупити.” 0073    Како река’, тако учинио, 0074    Велику је војску окупио, 0075    Шњоме хојде на старо селиште. 0076    На селиште, давно разбојиште, 0077    Ту се бјеше сила сакупила; 0078    Но да рече будалина Тале, 0079    Он говори старцу ћејфан-аги: 0080    „Куда си се, кило, подигнула? 0081    „Да се с тобом ђеца подругују!” 0082    За то стари ни хабера нема. 0083    Но говори Хазнадаровићу: 0084    „Куд ћеш војску, Ограшић-сердару?” 0085    А сердар му ријеч проговара: 0086    „Хоћу с војском на Дугу пољану, 0087    „А Диклића чардак похарати, 0088    „И посјећи шездесет пандурах, 0089    „Уфатити од крајине Рада, 0090    „Повешћу га на дворове жива, 0091    „Оправит’ га цару у Стамболу.” 0092    Ма не вели туре: ако Бог да! 0093    Како што му ни помоћи не ће. 0094    Ондолен се сила загонила, 0095    Ударише на Дугу пољану, 0096    Робе робје, а сијеку главе, 0097    Они пале куле и чардаке, 0098    Опалише сву Дугу пољану, 0099    Па уд’рише на Диклића кулу; 0100    Но се бране шездесет пандурах; 0101    Ал’ долеће стари Ћејфан-ага, 0102    И упали сјајну шеишану, 0103    Од чардака дирек опучио. 0104    Да је коме стати, па поглејат’! 0105    Сва је сила на чардак уд’рила, 0106    Из чардака крвца удараше, 0107    Ту погибе педесет пандурах, 0108    Само седми остануо Раде, 0109    На Рада су једанаес ранах, 0110    Ма се бије, ка’ да рањен није. 0111    Од шездесет и седам диреках 0112    На седам је чардак остануо, 0113    А шездесет саломише Турци, 0114    Ондолен се Турци повратише, 0115    Они воде трист’ и тридес робах, 0116    Но се загна будалина Тале 0117    На дворове Вучкулинов-Вука, 0118    Похара му бијеле дворове, 0119    И његову секу заробио, 0120    Исто љубу Крцуновић-Пера. 0121    Мало било, ништа не стануло, 0122    Али трче Срби од крајине: 0123    Диклић Јањо на коња путаља, 0124    А за њим је триста коњаниках: 0125    Зове Јањо Крајинића Рада: 0126    „Јеси ли ми у животу, Раде?” 0127    Но му јадни Раде одговара: 0128    „Ево, Јањо, ђе ране завијам; 0129    „Погибе ми педесет пандурах, 0130    „А чардак ти саломише Турци; 0131    „Да је просто, ко је погинуо! 0132    „Но непросто робје у Тураках!” 0133    У ријечи, које бесједио, 0134    Иде јунак Вучкулинов Вуче, 0135    А за њим је војске пет стотинах; 0136    И он стаде на своје дворове, 0137    Па се уд’ри руком уз кољено: 0138    „Авај, Вуче, дом те не видио!” 0139    Али трећа војска испанула, 0140    Пред њоме је Крцуновић Перо; 0141    Када дође пред своју тазбину, 0142    Али му је љуба поробјена, 0143    То се Перо бјеше напучио, 0144    А завика Вучкулинов Вуко: 0145    „А сад, браћо, ако Бога знате!” 0146    Когођ дође, он загон учиње. 0147    Достигоше харамије Турке, 0148    Стигоше их на селишта стара. 0149    Да да ли је погледати коме, 0150    Кад им Српска сила кеисала! 0151    Вика сабља од крајине Раде, 0152    Вика јунак Вучкулинов-Вука: 0153    „Ха сад, браћо, за вјеру Христову!” 0154    Па у Турке коње угонише, 0155    Но дочека стари Ћејфан-ага 0156    На велику суру бедевију, 0157    На њег’ уд’ри Вучкулинов Вуко, 0158    Стан’ да видиш муке од старине! 0159    Вуко јаше хата коња врана, 0160    А вранац’ је гиван на кобилу, 0161    За гриву је фата под Турчином. 0162    Посјекоше старца Ћејфан-агу 0163    И са њиме другах пет стотинах, 0164    И отеше робље свеколико.